Прошло је време стида, ово је време тихог поноса

Аутор: Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу

Министар одбране Александар Вулин присуствовао је данас сусрету старешина 3. армије за време НАТО агресије „Да се не заборави“ у Дому Војске у Нишу.

Сусрету су присуствовали и генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић, последњи командант 3. армије генерал у пензији Владимир Лазаревић, владика Арсеније нишки, представници Министарства одбране, Војске Србије и бројни пријатељи и поштоваоци припадника 3. армије.
Према речима министра Вулина, Србија није ничим изазвала НАТО агресију, баш као што никада није изазивала ратове, ни Први светски рат ни Други светски рат, баш као ни грађанске ратове на простору СФРЈ који нису били ни жеља ни потреба а ни на који начин нису били изазвани од стране Републике Србије.

– Али баш зато, Република Србија, њени војници, њен народ може само да буде поносан на своју улогу у свим овим годинама. Може само да буде поносан на најбоље, на људе који су данас у Нишу. 3. армија, генерал Лазаревић па и сви они који више нису са нама или који су негде далеко имају разлога да буду означени и препознати као најбољи међу најбољима. Као најхрабрији међу најхрабријима. Они су доказ и мера нашег самопоштовања. Како се односимо према њима тако се односимо према себи. Ако не ценимо њихову жртву и њихову храброст ко ће ценити оно што смо ми радили у нашем животу. Ако нисмо поносни на њих, на кога и на шта да будемо поносни, рекао је министар одбране.

Како до повраћаја привремено умањеног дела пензије

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/390018/Drustvo/Kako-do-povracaja-privremeno-umanjenog-dela-penzije

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, уторак, 03.10.2017.

Пензионерима којима су од 2014. умањене пензије, Фонд ПИО био је дужан да по службеној дужности претходно донесе решење о умањењу износа са поуком о правном леку.
Откако су све пензије веће од 25.000 динара умањене у новембра 2014. године, износ на пензијском чеку није се нимало променио, што значи да пензионери већ три године примају нижу пензију од оне која им пише у решењу. Премда су се у више наврата обраћали Фонду за пензијско и инвалидско осигурање да сазнају разлог због којег је то тако, већина је ипак решила да пресавије табак и потражи помоћ суда. Адвокат Зорица Тршић, којој су се пензионери тим поводом обраћали, каже да је пензијски фонд био дужан да свим корисницима, којима се пензије умањују, по службеној дужности претходно донесе решење о умањењу пензије са поуком о правном леку, посебно зато што чланом 99 Закона о ПИО жалба не задржава извршење решења.
– Умањивање износа пензије без претходног доношења решења директно је супротно Закону о ПИО и Закону о општем управном поступку. Таквим поступањем корисник пензије се лишава не само дела своје пензије као стеченог права, одређеног правоснажним решењем, већ и права на правни лек. Пошто фонд није одмах поступио на начин прописан законом, код доношења решења о умањењу пензија био је дужан, да у диспозитиву решења, наведе све промене износа пензије по датумима од дана исплате умањеног износа пензије до дана доношења решења – објашњава Тршићева.
У Фонду ПИО, с друге стране, одговарају да они у складу са Законом о ПИО, одлучују о праву на пензију решењем. Законом о привременом уређењу начина исплате пензија не одлучује се о праву на пензију, већ се уређује начин исплате пензија, умањених у одређеном износу, које фонд исплаћује директном применом овог закона.
“У Фонду ПИО кажу да се Законом о привременом уређењу начина исплате пензија не одлучује о праву на пензију, већ се уређује начин исплате пензија, умањених у одређеном износу.”

Одговор РФ ПИО у вези тзв. “малог дуга”

Преузето са сајта http://www.kvp.admiral.in.rs/

Поштовани!

Колега Божидар Тодоровић је од РФ ПИО 10.09.2017. године тражио да му доставе податке табеларно по филијалама о броју војних пензионера или њихових законских наследника који нису остварили надокнаду по основу разлике пензија у периоду 2004. до 2007. године.

Данас су га звали телефоном и обавестили да немају податке по филијалама већ збирно, податак о броју војних пензионера или њихових законских наследника, и да ће му такав податак доставити мејлом, што су и учинили.

Колико је то процентуално оштећених војних пензионера и за колики новчани износ су оштећени може се лако установити ако се зна укупан број војних пензионера који имају право на то повећање – разлику пензије по основу тзв. “малог дуга”. У сваком случају целокупна сума са затезним каматама вероватно износи више од 10 милиона евра.

Колеги Божидару захваљујем на документу.

  Документ можете прегледати и преузети овде.